Gastarbajterska pesma I

Osecam se ko poslednje govno
a to skrivam i cuvam ko tajnu
samo cutim, a glasno bih psovn’o
oj, Frankfurtu, jebem li ti Majnu

Ne izlazim, samo kuci sedim
vredno sljakam svoje dane radne
svaku marku gledam da pristedim
jedva cekam da subota padne

Kad subotom narodnjaci dodju
ja na vratu okacim kravatu
pa izvedem sebe i gospodju
i ponesem celu svoju platu

Kada cujem zvuke rodnog kraja
ja se onda otkacim do jaja
kad muzika kolce mi zasviri
praziluk mi iz dupeta viri

Pijem pice, jedem cevapcice
sa kosulje pokidam dugmice
pevaljka se malo razgoliti
celo drustvo markama je kiti

U nedelju u podne se budim
da se bilo cega setim ja se trudim
samleven sam ko mleveno meso
a mozda sam cak i zenu kres’o