U sportskoj hali u Murskoj Soboti, imali smo improvizovanu binu napravljenu od drvene konstrukcije koja je bila tako loše urađena da se tokom koncerta neprekidno ljuljala. Ali, pošto smo mi ljuti profesionalci kojima ništa ne smeta, naravno, nismo se žalili. U karijeri smo imali razne bine. Čak smo negde svirali i na dve sastavljene traktorske prikolice. Sve je bilo u redu do sredine koncerta, tačnije do pesme “Južna Afrika ’85”, iliti “Ja ću da pevam”. Prašili smo kao sumanuti sve do momenta kada je Bora jednostavno nestao. Pogledao sam levo od mene i shvatio da je čovek propao kroz binu. Pošto niko iz benda nije prekidao pesmu, nisam ni ja, nastavio sam da sviram a čuo sam da je i Bora nastavo da peva, što je bio znak da je živ. Publika ga nije videla, ali je, zato, čula kako se ori: “Ja ću da pevam, iz podruma, ja ću da pevam, iz podruma, ja ću da pevam...” Kada se završio refren, dok sam ja svirao solo, tehničari su izvukli Boru napolje i nastavili smo da sviramo koncert kao da se ništa nije desilo.