Turneju “Po slobodnim gradovima Srbije” započeli smo u čačanskoj hali “Borac”. Tada nam je glavni tehničar bio Šara. Hala je bila prepuna i sve je bilo u redu do sredine koncerta. Iznenada, na stalku za klavijature počeo je da popušta zavrtanj, tako da su klavijature lagano kranule da se spuštaju. Pošto sam svirao, ruke su mi bile zauzete pa sam morao da pozovem Šaru u pomoć. Nisam mogao da pretpostavim da će to biti toliko komplikovano. Mimikom lica, podižući obrve i pokazujući očima na klavijaturu, pokušao sam da mu stavim do znanja da mi je potrebna pomoć. Na to je on podigao palac, nasmejao se i gestikulacijom “potvrdio” da je zvuk klavijature fantastičan. U sekundi sam shvatio da me uopšte ne razume. Pokušao sam ponovo pantomimom da mu objasnim da mi klavijatura propada ali sam dobio isti odgovor. Kada sam treći put pokušao da mu skrenem pažnju, shvatio sam da je kasno i da klavijatura već počinje da pada. Šara je najzad shvatio šta se dešava i u poslednjem momentu uhvatio klavijaturu, zategao zavrtanj i rekao mi: “Jebote, nisi primetio, zamalo da ti padne klavijatura”. Od smeha nisam mogao ništa da mu odgovorim.