 |
||||||
 |
||||||
|
|
1981.
Vlatko Stanković Vlajče, jedan od poslednjih starih beogradskih boema, organizovao nam je desetodnevnu turneju po Vojvodini. Posle svake svirke vraćali smo se kući. U isto vreme, snimali smo album. Bilo je jako naporno, ali se isplatilo... Svirali smo u Zagrebu, kao deo karavana „Pozdrav iz Beograda“, koji je okupio kompletnu beogradsku rok-reprezentaciju. Objavljen je album „Pokvarena mašta i prljave strasti“. Na omotu je, najpre, trebalo da bude jedna baka od osamdeset dve godine, koja je imala dugu belu kosu. Trebalo je da bude fotografisana potpuno gola. Međutim, kad je izašao album „Doživjeti stotu“ Bijelog dugmeta, odustali smo. Onda smo počeli da se igramo raznim drugim idejama. Na primer, mislili smo da stavimo na omot „Beogradskog pobednika“ kome se digao organ. Ili, da skinemo jednog konja sa postolja ispred Skupštine SFRJ i pošaljemo ga da radi nešto drugom konju. (To je otpalo zbog Skupštine.) Pravili smo starmale bebe na noši. Na kraju smo se odlučili za književnika Miloša Jovančevića koji čita časopis o seksu. Na drugoj strani omota, Miloš se sav zapalio. Zapalio se i itison Jugoslava Vlahovića, kod koga je sve to snimano. Album je do kraja godine prodat u 200 hiljada kopija. Izlaskom albuma, povećale su se naše obaveze prema medijima. Tad smo već imali malu turneju po televizijskim centrima bivše Jugoslavije.
U Hali sportova na Novom Beogradu svirali smo koncertne promocije albuma „Pokvarena mašta i prljave strasti“. Prvog dana, imali smo velikih problema sa upravnikom Radojicom, koji, između ostalog, nije hteo da dopusti da se u hali ugase svetla. Bora nije hteo da popusti, pa je Radojica popustio. Druge večeri, sve je bilo u redu. Publika je fenomenalno primila nove pesme. U novinama je izašlo da smo „potvrdili status najnarodskije grupe u Beogradu“. Koncertom u Kraljevu počela je prolećna turneja Riblje čorbe u organizaciji Centroturista. Svirali smo u Domu sportova u Zagrebu na Vjesnikovom rok-koncertu. Bas je svirao Cvele, jer se Miša ženio. Koncertom u Titogradu počela je letnja turneja. Poslednju svirku imali smo u Splitu 7. avgusta. Zajedno sa Mekojem ušli smo u studio 5 PGP RTB-a i počeli snimanje trećeg albuma.
Pod parolom „Važno je samo dobro se zezati“, svirali smo u Rokoteci na Kalemegdanu pred više od deset hiljada ljudi. Gužva je bila tolika da je veliki broj naših navijača sa kupljenim kartama ostao pred ulazom jer je policija iz bezbednosnih razloga zatvorila ulaze. Na tom koncertu gostovao nam je Džon Mekoj. Zajedno sa njim odsvirali smo pesmu “Tush”, a vokalne deonice podelili su Miša i Bora.
Svirali smo na BROF-u, opet na Kalemegdanu. To je bilo zamišljeno kao „Beogradski rock festival“, i učestvovala je većina tadašnjih beogradskih sastava. Međutim, ideja, iako dobra, nije živela duže od dve godine.
Objavljen je album „Mrtva priroda“. Tu sam, konačno, i ja imao jednu pesmu. Prodato je 470 hiljada kopija, što je u tom trenutku bio najprodavaniji album jugoslovenskog rocka. Producent je bio Mekoj a snimatelj Toni Taverner. Album smo spremali tokom jeseni vežbajući u starim turskim katakombama Kalemegdana. Završili smo snimanje TV šou-programa pod nazivom “Pobeći negde”. Uradili smo dvanaest spotova. Deset sa “Mrtve prirode”, plus “Dva dinara, druže” i “Lutka sa naslovne strane”.
SNIMANJE TV-ŠOUA “POBEĆI NEGDE”, 1981: RAJKO I BORA
|
|||||
